**Za sve ljude koji su ikad radili u medjunorodnim organizacijama (ili barem imali posla sa istim)**

PISMO JEDNOG STRANCA ZAPOSLENOG U MEDJUNARODNOJ ORGANIZACIJI U SARAJEVU


  Dragi Dzordz,

Sakib mi je jutros dao odlican recept za mamurluk: popiti flasicu infuzije. On je to otkrio kad su ga jednom vozili u hitnu pomoc, zbog trovanja alkoholom. Dao mi je jednu svoju bocicu, jer se osjecao krivim (on me odveo na taj party). Lokalni partyi su sasvim drugaciji nego kod nas. Svi sjede u jednoj prostoriji, oko jednog niskog stola na kojem su i sirevi, i meso, i vino, i pivo, i kikiriki, i kafa, i pepeljare. Ne plese se, ali se pustaju ploce (vinil) i onda svi pjevaju i placu. Ponekad se zagrle dok pjevaju. Najglasniji su oni koji imaju najmanje sluha. Lica sijaju, ali ne znas da li od suza, znoja ili masnoce. Popio sam manje nego obicno, ali jutros me glava boljela vise. Mislim da je to zbog loseg vazduha. Ovdje je obicaj da se prilikom ulaska u kucu skidaju cipele, ali nije obicaj da se koristi puder protiv znojenja nogu. Naravno, za svaki obicaj ovdje postoji razlog. Ulice su jako prljave. U centru grada prodavacice koje operu radnju prljavu vodu prospu na plocnik. Dok setas, cesto iza ledja cujes hrrrrrr, pffff, pfljuff -neko je pljunuo na trotoar. Zato ja sve manje setam.
Sakib parkira na trotoar i ja iz auta uskocim u ofis. Kestenje prodaju neoguljeno, a oni koji ga jedu bacaju ljuske na tlo. Ako jedu sjemenke dinje ili suncokreta, onda ljuske pljuckaju (sretan si ako ti se ne zalijepe za cipele!). Mozda je to njima normalno, jer njihove cipele ne kostaju petsto dolara. Da. Kupio sam jos jedan par. Dvadeset treci, od kako sam ovdje. Sta drugo da radim u ovakvoj provinciji, nego da koristim sve prednosti kupovine. Mark, iz personalnog, trecinu place trosi na kravate. Van der Klift ima osamdeset kosulja. Virdzinija (ona i ja smo najbolji frendovi) ima tri i po kilograma svilenog rublja. To je prva faza koju prolazi svaki stranac koji dodje ovamo. Druga faza je pisanje knjiga. Ne moras znati nista posebno o ovoj zemlji, samo treba smisliti dobar naslov. I normalno, moras provesti neko vrijeme ovdje. To daje tezinu knjizi. Ja znam nekoliko kolega koji nisu izlazili iz auta i kafane, a u ofisu su pola vremena proveli surfajuci, i neko im je objavio knjige. Imam vec nekoliko ideja: "Balkanski Titanik", "Krvavi podrum Evrope", "Krvavi raspad", "Krvozedni Balkan", "Kanalizacija civilizacije", ali ni sa jednom nisam zadovoljan. Svidja mi se ono "krvavo", to privlaci citaoce. Izvini, usao je sef, morao sam da prekinem.
Dosao je da me pita gdje sam kupio cipele. Ali to je samo izgovor, posto za takve stvari obicno jedni drugima saljemo mailove. Dosao je da vidi da li se Sakib vratio. Sakib je otisao da odvede njegove pudlice na vakcinu i sisanje, jer je sefov vozac odvezao sefovu kcerku na aerodrom. Razgovarao sam sa sefom o poslu za Dzoanu. Imamo jedno prazno mjesto u odnosima s javnoscu. Plata je odlicna, a Dzoanino iskustvo iz Ajvorijevog paba je sasvim dovoljno. Ako Ajvoriju treba nova konobarica, mozemo mu poslati neku inzinjerku odavde. Neku koja ima stan a nema posao. I aplicirala je za iseljenje. Ona ce mu raditi dvostruko vise za duplo manju platu. Dzoana bi mogla poceti iza Nove godine. Posao nije tezak. Svaki dan treba da izdiktira neko saopstenje lokalnim novinarima, i da odgovara na pitanja. Nije uopste bitno da odgovor bude u vezi s pitanjem, vazno je samo da se nekoliko puta ponovi neka rijec, koju izaberemo za taj mjesec (prosli mjesec je to bila "korupcija"). Reci joj da nema razloga da se brine. Nije potrebno da zna lokalne jezike, ovdje svi sa kojima moze doci u kontakt govore nas. Osim politicara. A oni imaju prevodioce. Radno vrijeme je od pola devet do sest. Ima pravo na sat pauze, ali to vazi samo za lokalce. Mi ostali mozemo ostati i duze. Od devet do deset citaju se vijesti na internetu, od deset do jedanaest e-mailom se salju i primaju vicevi i druge zajebancije, od jedanaest do pauze pisemo i citamo izvjestaje, od tri do pet surfamo, od pet do sedam cekamo da neko prvi podje kuci, a oko devet izlazimo ili idemo na neki prijem ili party. Izvini, nesto se desava. Sef galami na hodniku. Idem da vidim sta je? Nadam se da Sakib nije pogresnu pudlicu odveo na sisanje, iz cega bi slijedio zakljucak da je pogresna vakcinisana. Nije. Sefova kcerka je zvala sa aerodroma, zaboravila je pasos. A nije bilo ni jednog slobodnog automobila na dispoziciji da se ode po pasos u sefovu rezidenciju i odnese na aerodrom. Tomas je spasio stvar. Ustupio je svog vozaca i dzip. Odlozio je obilazak onog kampa za sljedecu sedmicu. Izbjeglice ionako nemaju kud iz satora. Osim toga, ako padne snijeg, snimci ce biti puno bolji.
Izvini, moram ici da pomognem Sakibu..
 
INDEX

design by mir@lem
© 2000 BH Media
All Rights Reserved.