Prof. dr. Stevan Dedijer
Od 1992. godine sa profesorom Stevanom Dedijerom, razgovarao sam 5 puta razlicitim povodima. I bas kad sam mislio da mi je rekao sto ima reci a ono dobismo jo jedan povod. Beogradski casopis "Republika" je objavio Otvoreno
pismo predsedniku Vlade Srbije g. Z. Djindjicu pod nazivom "Velika Srbija i mali glupi akademici". Zvonim u Lund niko se nejvlja, zvonim u Dubrovnik kad dobih Afganistan sva sreca bila je samo greka, ali je iskoristismo kao uvod
u jutarnje caskanje i onda uz cestitku za Novu 2003. evo i nekoliko opservacija o akademicima, Velikoj Srbiji, Bosni.

B.P: Zasto bas pismo Djinicu?
S. Dedijer: Zato sto je Djinic civilizovan i moderan politicar a Kostunica je dio mafije koja jos uvjek jase na ideji Velike Srbije. A onda Djinic je
rijedak Srbin koji je imao junacke hrabrosti, mudrosti i politicke vestine
da zlotvora Srbije Slobodana Milosevica posalje na sud za ratne zlocince u
Hag. Ali da bi danas Djinjic uradio ono to sam rukovodstvu Srbije i
Jugoslavije predlagao prije 12 godina treba mu mnogo vise i hrabrosti i
pameti i vestine nego u slucaju Milosevica.

B.P: Sta ste predlagali prije 12 godina?
S. Dedijer: Pisao sam da je snaga motora razvitka jedne drzave izrazena
procentom bruto nacionalnog dohotka koji ona trosi na razvitak nauke,
tehnologije, na stvaranje sopstvenih izuma i inovacije. Naprimer danas je on
u Svedskoj 3,8%, USA 2,8%, najrazvijenijim zemljama Evropske unije oko 2,5%
, a u Srbiji i Hrvatska manje od 1%. I zato sam ja i predlozio Djinicu da u
reorganizaciju politike, nauke i tehnologije Srbije ukljuci i raspustanje i
potpunu reorganizaciju dansanje takozvane Srpske akademije nauka, koja sa
naukom nema nikakve veze jer je generacijama, cak i posle Miloesevica, vode
maloumni zagovornici antidemokratske ideologije, nacionalizma i sovinizma.
Vidite Sveanima sam jo 1975 savetovao da njihova kolektivna pamet, treba da
postane ne samo zastita bezbednosti i nezavisnosti drzave vec glavni faktor
drzavne sposobnosti za razvitak. U Le Mondu od 20. oktobra vidim da
univerzitet Ottawa osniva odeljenje za kolektivnu pamet organizacija,
poduzeca i drzava. Prema IBM, ulaganje u Business Intelligence preduzeca
danas iznosi preko 70 milijardi dolara. A srpski akademici 2002 zakljucuju
"kako ideja Velke Srbije i ne postoji, kako su to drugi izmislili". Cinom
nepriznavanja zla Velike Srbije i svog mjesta u njoj oni zapravo ponovo
ozivljavaju tu grobnicu srpskog naroda.

B.P: Kad, ko i kako je negirao ideju Velike Srbije, sto je Vama povod da
pisete Djinicu?
S. Dedijer: Simpozijum Akademije SAN-u o Velikoj Srbiji. Molim vas oni su
sad izmislili da nikada niko nije nastojao "da stvori Veliku Srbiju nego su
se samo njeni protivnici - (odakle i ko su oni nije receno, S. D.) - sluzili
optuzbom o navedenoj velikosrpskoj hegemoniji, da bi ostvarili svoje ciljeve
na stetu Srba". Takve gluposti mogu pisati oni koji su vec davno napisali
"Opet cemo se cerati". Sustina takvih simpozijuma je ravna po gluposti onom
da bi danas naprimer Humboltova akademija u Berlinu odrzala simpozijum
dokazujuci da u Nemackoj tokom 1930. i 1940. nije bilo ni nacizma ni
Hitlera. Simpozijum SAN-a su opet, vodili "naucnici" kao Dobrica Cosic,
Mihajlo Markovic i D. Medakovic...
U tom pismu sam citirao izvode iz dokumentata o Velikoj Srbiji koji su
direktno uticali na moj zivot i zivot moje porodice. Naprimjer u ustavu Crne
Ruke o ujedinjenju Srba stoji: "sve srpske pokrajine: 1. Bosnu i
Hercegovinu, 2. Crnu Goru, 3. Staru Srbiju i Makedoniju, 4. Hrvatsku,
Sloveniju i Srem, 5. Vojvodinu, 6. Morsku Obalu (Dalmaciju)". Jos oktobra
1911. bio sam izbeglica u narucju majke bezeci za Beograd jer je Austrija
htela da hapsi moga oca, doktora Jevtu Dedijera, kao clana Crne ruke. Godine
1913, posle Prvog balkanskog rata, moj otac je napisao o Makedoniji knjigu
"Nova Srbija" i u njoj rekao: "Imajuci Vardarsko-Moravsku dolinu, Srbija
sada moze dominirati celim Balkanskim poluostrvom". Ili u njegovom pismu
ministru unutarnjih poslova Srbije u izgnanstvu 1916. stoji "Kod Bitolja
nasao sam nekoliko sela Vlaha koje treba pretvoriti u Srbe kulturnim
postupkom". Na pitanje Nikole Pasica: "Sta je Dalmacija?", moj otac je
napisao 1915, brosuru "Dalmacija" u kojoj stoji : "Velika Srbija bice oko
250 000 km kvadratnih", to jest veca od Kraljevine Srba, Hrvata, Slovenaca
uspostavljene na Versajskoj konferenciji.

B.P: Vi ste bili jedan od prvih koji je u Miloevisevicevim planovima
prepoznao Veliku Srbiju?
S. Dedijer: Kao sto se politika mog oca nama, njegovoj deci, stalno lomila o
glavu tako sam ja jos 1988. u politici Slobodana Miloesevicaa video nesrecu
za srpski narod. Tad sam poceo i da naglasavam svoje srpstvo sa onim "Srbin
sa dna kace". Milosevic je na Kosovu 28. juna 1989, najavio napade na
Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Kosovo. Ja sam ga doziveo kao najgoru tragediju
u svom burnom zivotu. Koca Popovic mi je stalno govorio "Stevo, dok se Srbi
ne rese nacionalizma i na prvom mestu srpske elite, nema im spasa: propasce
sa Milosevicem!" Na zalost to se i desilo ali eto srpska elita i poslije
duhovnog, moralnog isvakog drugog poraza ponovo hoce da vodi, divi se svojoj
"pameti" .Licno mi je uteha da sam razoblicavanju Milosevica i sam doprineo.

Uvecavanje Srbije od male do Velike, kroz godine i vladare
Ako laze koza nelaze rog

B.P: Kako razobliciti akademike?
S.Dedijer: Evo nekoliko akademskih gluposti SAN-a. Uprkos mnogim
dokumentima, pocev od Garasaninovog Nacertanija, preko pisanja Jovana
Cvijica, ustava Crne ruke, ideologa Draze Mihajlovica S. Moljevica i
vladavine svih velikosrpskih vlada od 1918. do 1941. SAN danas negira
postojanje ideje Velike Srbije.
II Srpski politicar Svetozar Pribicevic na strani 163 svoje knjige Diktatura
Kralja Aleksandra pise: "Nema na svijetu snage sto moze slomiti hrvatsku
misao. Prije ce se Velebit srusiti u more i Drava i Sava presusiti nego ce
se Hrvati odreci svojih teznji to sadrzavaju cuvanje i nesmetani razvoj
njihova individualiteta". Glupost rukovodstva SAN-a je bila u tome da ne
razumiju da ovo sto je Pribicevic rekao za Hrvate, vredi i za Slovence,
Bosnjake, Makedonce, Albance i Crnogorce. I to je vise jacala ideja Srba da
ostvare Veliku Srbiju to je i odlucnost ovih naroda da opstanu i ostvare
svoje samostalnosti vise jacala.
III U istoriji Srbija je pocela cetiri rata, koja je najavio Milosevic u
svom govoru na Kosovu 28. juna 1989, protiv Slovenije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine i Kosova i sva cetiri izgubila. Nema primera u istoriji da jedna
drzava izgubi u pet godina cetiri rata, to SAN negira.
IV Glavni zadatak svakog naucnog centra danas je da shvati tokove u svijetu
ukljuciv i desetu revoluciju inteligencije u istoriji covecanstva u kojoj
danas svi zivimo. Rukovodstvu SAN nije ni na kraj pameti stalo kad su
propagirali Milosevica i njegovu Veliku Srbiju, da je meudjnarodna zajednica
danas spremna da otpocne rat protiv jedne suverene drzave i njenog sefa
stavi na sud za ratne zlocine, sto se prvi put u istoriji dogodilo, i to sa
Srbijom.
V Glavna i najgora glupost rukovodilaca SAN-a je da su se bavili svime osim
onim cime se svaka akademija nauka treba baviti: razvitkom kreativne moci
svog naroda u nauci, tehnologiji, u izumima i inovacijama.

B.P: Hvala puno profesore i da vas zdravlje sluzi i u ovoj 2003.
S. Dedijer: I vama i vasim citaocima mnogo srece. Srbima u Srbiji mnogo
pameti, a Bosancima po svijetu rastjeranim zelim da se u Bosnu vrate i prave
modernu, demokratsku Bosnu.

NAZAD